Toliko su se zemaljske i federalne vlasti spetljale i upetljale da se više ne zna ni ko je s kim, ni ko koga, ni ko kome. Totalne orgije – orgulje, što bi rek'o Šojić.
Dok se sve u BiH raspada: od privrede, poljoprivrede, energetike, ono malo puteva i pruga, pa zdravstvo, školstvo, narod i dalje bježi, ono se sad ufatilo svađat, k'o fol raskidat koalicije, pravit nove. A matematika jasna k'o bijeli dan: bez Čovića i HDZ-a se ne može ništa promijenit, a SNSD ima većinu u Domu naroda. Čović jasno rek'o: ostajem s Dodikom u koaliciji. I čemu dalji cirkus? Čemu opšta zajebancija?
Hadžija Dino prijeti praznom plastičnom puškicom, nikak'og on više uticaja nema, a bio je nada, ruku na srce; onaj glupi i bezobrazni Košarac u državni parlament donosi plastične igračke bagera, prijeti Hadžiji. Pa mala djeca u vrtiću logičnije se i pametnije igraju od ovih zadriglih idiota.
Samo se treba sjetit onog mališana iz Banjaluke, kad je Dodiku u facu uzvikn'o: „Đe s’ lopov“!? Djeca nam se smiju, djeca iz vrtića.
I dok se elita nakupaca i švercera, političkih, a i svakih drugih, enormno bogati i k'o fol svađa oko vlasti, a ustvari namjerno zavađa narod, taj isti narod počinje skapavat od gladi. Cijene svega, a hrane pogotovo, više niko i nemere pratit – jedna cijena do podne, druga od podne. Šta sad, hah!? Para sve manje, a cijene sve više!
Para sve manje za narod, al’ za ove švercere na vlasti, para sve više. Nemilosrdno i drstično sebi dižu plate, paušale, uzimaju i šakom i kapom. Bagerima.
Narodu još ništa nije jasno, zin'o i blehne i samo se čudi. Čudi se evo 30 godina. Možda stomak naćera narod da počne mislit i o sebi. Pošto o narodu niko ne misli, nit’ narod koga zanima. A, za državu se oni k'o fol brinu, jer je država njihova sisa koja hin hrani. Koju glabaju do iznemoglosti. I državu će oni niz vodu pustit, ha mlijeko presuši.
Sve je od 1. februara još jednom poskupilo: kantica kajmaka 850 grama – 9,50 maraka, hljebić 2 marke, burečić 3 i po, kilica grožđa 12 maraka, paprika 9, ulje i to k’ fol domaće, litrica – 4 marke, med 30, kila kravetine bez kosti, u šaku more stat – 25, teletina bez kosti 35; autobus, jedna stanica 3 i po marke, cijene goriva heftano rastu po malo, već prelaze 2,60 kako đe. Al’ je zato skočio i minimalac na hiljadarku, ja, ja.
I biće subvencija za obrte i male firme, rekli Nikša i Živojin. Ako bidne i kad bidne.
Narod neko pozv'o da bojkotuje tržne centre na jedan dan u sedmici. Dobro, nek’ se krene pa šta bilo. Al’ cijene, osim tržnih centara i trgovaca, dižu i proizvođači, sir i kajmak i na selu, logično, poskupio. Cijene dižu i uvoznici, i distributeri, svi redom samo dižu cijene. A svi se bojkotovat ne mogu.
Zato se mogu bojkotovat i protest izrazit onima koji su odgovorni za sve u lancu snabdijevanja – federalnoj vladi. Oni visoke plate primaju da sve funkcioniše kako treba, al’ zbog njih funkcioniše sve – kako ne treba!
I haj’ što ono bezobrazno diže cijene, već smanjuju i gramažu, smanjuju one teglice, kesice, konzervice, u oko mogu stat, i povrh svega, smanjuje i kvalitet. Na jednom običnom proizvodu triput te odjednom opljačka.
Šta su sad izmodali: naručiš čaj, dobiješ samo vruću vodu s kesicom. Đe limun, med? More, kaže, al’ limun i med se odsad dodatno plaćaju. Znači, kupiš patike, pertle na njima platiš posebno.
Đe ide ovaj svijet, kud toliko žuri, a svi znaju đe idu i đe će završit. Čemu tolika pohlepa? Samo daj meni, meni daj, daj još, još mi daj, a oko tebe užas, strava. Čemu?
Kažu umni ljudi da se ljudski karakter najbolje vidi kad se dijeli nešto džaba ili kad se uzima nešto tuđe!? Ako je čo'jk tad sretan, tu čo'jka nejma.
Eno ga, javio se: nije ga bilo mjesec i Bećirčina se pojavio u medijima. Podnio on tužbu protiv RS-a zbog njihove himne i grba. Pa neka je, nek’ radi svoj pos'o, ako šta uspije nek’ onda javi narodu, šta sad muti i'nako zamućenu vodu? Kako mu više ne dosadi istu priču pričat i pisat 30 godina? A, rezultati – nula. Odoše djeca, pobjegoše, Bećire, nema više naroda. Za koju godinu nećeš više imat kome pričat bajke.
Jagorčevina i kaćunak se pojavili u januaru, lijeska ozelenila, pupoljci nabubrili. Saće proljeće, mašala, saće srijemoš, mlada žara, gavez, pa da se i narod malo nakljuka zeleni, da se oporavi. Užutio narod. K'o…k'o onaj Sebijin.
